Мртва птица
Во жолтиот,
набабрен мев
сѐ уште се
огледува сонцето.
Клунот и е
крив,
вратот -
скршен.
Кој ѝ го одзел
животот на птицата?
Кој ѝ ја
стишил песната?
Нејзиното
студено тело молчи.
Ја газат
возила
додека лежи
врз прагот од бензинската пумпа.
Минувачи
вртат погледи...
Рој мушички
полукружно ја чатат - букети нема.
Асфалтот не
е земја,
па не умее
да ја земе в прегратки.
Не можам да
заспијам,
не сакам да
сонувам...
во мислите
ми пее мртвата птица.
Ave
morta
No
seu inchado ventre amarelo
o
sol ainda continua refletido.
O
seu colar está torto.
O
seu pescoço, partido.
Quem
tiraria a vida à ave?
Quem
emudeceria o seu canto?
O
seu corpo frio permanece calado.
É
atropelada pelos carros
enquanto
permanece encostada
no
umbral da gasolineira.
Os
viandantes desviam os seus olhares…
Um
enxame de moscas permanece
à
sua volta. Não há flores.
O
asfalto não é terra
e
assim não a pude agarrar pelos seus braços.
Não
consigo dormir,
não
quero sonhar…
A
ave morta continua a cantar
nos
meus pensamentos.